У Београду је у суботу, 26. марта одржана Редовна Годишња Скупштина Уједињењих Великих Ложа Србије старих и прихваћених слободних зидара. Гости су били представници више Великих Ложа из Сједињених Америчких Држава и земаља Европе.

На Скупштини су, у присуству близу 400 стотине чланова 18 ложа под заштитом Уједињених Великих Ложа Србије и 5 ложа и оснивању, усвојени су нова Конституција УВЛС и домаће уредбе. Извршена је и размена признања са појединим Великим Ложама из САД, а у складу са новом Конституцијом донета је одлука да се редовна Изборна Скупштина одржи ове године у јуну.

Поздрављајући госте и скупштинске делегате, Најуваженији Велики Мајстор Брат Владимир С. Марковић је рекао:

Најуваженија и Веома Уважена Браћо на Истоку, Уважене старешине УВЛС, делегати ове скупштине, Драга браћо у колонама,

Привилегију и част да Вам се обратим на Годишњој скупштини Уједињених Великих Ложа Србије, схватам као веома одговорну дужност и задатак, да у речима које ћу вам упутити, препознате оно морално и духовно јединство на коме је настало, на коме се кроз векове развијало и из кога и данас црпи своју снагу и смисао слободно зидарство. Историја слободног зидарства, актуелно стање у коме се оно налази, визија и перспективе његове будућности, имају заједничке темеље и заједничке изворе енергије на којима се слободно зидарска визија друштва остваривала, потврдјујући своје трајање кроз време и своје хуманистичке вредности.

Трајање слободно зидарске идеје кроз време, трајање које се темељило искључиво на снази и прихватању оних моралних и друштвених вредности које чине изворни смисао слободног зидарства, потврђује, не само тачност, већ и актуелни значај латинске мудрости која каже : „Хисториа магистра вита ест“. Наравно, ова мудрост нас, пре свега, опомиње да историју не можемо да посматрамо као списак значајних датума, већ пре свега као кретање људске цивилизације кроз време, при чему нам та учитељица живота указује на оне раскрснице на којима су се догађале најважније ствари за ток људске цивилизације, као и на оне трајне вредности, на којима се, од својих првих корака до данас темељило људско друштво.

Историјски ток настанка и развоја слободно зидарске идеје и мисли потврдјује да само оне идеје које су засноване на начелима стваралаштва, слободе, достојанства, правде, истине, толеранције, опстају кроз време, у свим политичким и друштвеним уређењима, у различитим, често неповољним друштвеним околностима, јер ова начела чине суштину људске личности и трајне моралне вредности без којих опстанак друштвене заједнице не би био могућ, или би се, како каже Томас Хобс, друштвени односи претворили у „рат свих против свију“. Ток настанка и развоја слободно зидарске идеје у Србији, на очигледан начин потврђује овај став. Ово је прилика да се подсетимо, да је слободно зидарство у Србији, почело да се успоставља још у време када је Србија, борећи се за слободу, била још неорганизована и нејака, међу тада великим светским силама тога доба, чиме се, у суштини потврђује универзалност вредности слободног зидарства. А затим, долази до вишедеценијског дисконтинуитета, који је истовремено био дисконтинуитет и са многим другим друштвеним вредностима. Али, као и много пута до тада, слободно зидарска идеја није престала да постоји, и чим су створени најелементарнији услови, почела је њена обнова. Слободно зидарску идеју обновили су и данас је остварују људи који су веровали и верују у моралне вредности слободе, правде, солидарности, љубави према другим људима, спремности на жртвовање, потврђујући снагу и хумани смисао оне моралне поруке која се упућује сваком новом члану - да му приступање слободном зидарству неће донети никакве бенефиције и материјалне користи, већ да се од њега очекује жртвовање за заједничке интересе и добробит других. У том смислу приступање слободним зидарима, представља први корак великог моралног испита, испита способности сваког од нас да интересе заједнице стави испред сопствених интереса, да савлада искушења материјалног богатства, сујете, испита који после тог првог корака траје цео живот.

Овај кратак поглед на слободно зидарство у временској димензији, има за циљ, да пред све нас поставимо питање, како да данас, у веома захтевном и противуречном времену, времену које карактерише глобална економска криза, која је милионима људи широм света, као и нашим грађанима угрозила основну егзистенцију, а што је још трагичније, многе од њих оставила и без наде, времену које је обележено најрадикалнијим видовима конфликата и подела, афирмишемо и што је најважније преточимо слободно зидарске идеје и вредности у практични, свакодневни људски живот. Истини за вољу, свака епоха је пред слободне зидаре постављала ово, у суштини исто питање. Јер, слободно зидарски живот разликује се од уобичајеног, профаног живота. Он се, наравно, не завршава на нашим ритуалима, већ ти ритуали имају основну функцију да јачају наш дух, морал и одговорност, да слободно зидарство буде садржај, начин и смисао нашег живота у целини. Немамо право да говоримо да је нама данас теже, али имамо обавезу да дамо релевантне, објективне одговоре на ова питања. Уколико у томе не бисмо успели, онда би наша дужност, улога и друштвена одговорност слободних зидара, била обесмишљена.

Криза, са којом је данас суочен савремени свет, или како га с разлогом зову „глобално село“, потврдила је, као и све друге претходне кризе, да је она истовремено економска, политичка, социјална, али у највећој мери морална. Наиме, свака криза у историји људског рода, па и актуелна глобална криза има своје моралне узроке и последице. Пре свега, свака криза, долази као последица запостављања, или потпуног пренебрегавања моралних принципа на којима се заснива друштво. Исто тако, што видљиво на појавној равни потврдјује ток догадјаја у савременом свету и Србији, друштво не може да изађе из кризе и да крене на пут стабилног економског, политичког и социјалног развоја, без моралног опоравка, односно реафирмације снаге и смисла основних моралних норми. Ову тврдњу можемо поставити у виду питања, које само на први поглед звучи цинично – колико кошта морал? Свака иоле морална људска личност, одговориће на ово питање на исти начин – да морал не кошта ништа, односно да нема цену. Међутим, када у једном друштву нема морала, односно дође до моралног суноврата, могу се материјалним, финансијским показатељима исказати штете које трпи сваки појединац и друштво у целини. То је оно, што се у савременим теоријама одрживог развоја, које представљајају мост измедју економије, социологије и етике, дефинише као економски учинци морала.

Природа и карактер слободног зидарства, основни морални принципи на којима се оно заснива, историја слободног зидарства у свету и Србији, налажу свим слободним зидарима, да у овом времену кризе и великих моралних и друштвених искушења са којима се суочава сваки појединац и друштво у целини, свакодневно устајемо са једним питањем, шта смо претходног дана урадили и шта наредног дана намеравамо да урадимо у корист друштвене заједнице, са једним циљем да достигнућа савремене цивилизације припадају једнако свима, а не само привилегованој мањини. Наравно, морамо при томе да будемо свесни да за успех наше друштвене мисије није довољно да се само ми, слободни зидари руководимо у свакодневном животу и раду овим питањем, већ да снагом личног примера, снагом свог личног ауторитета и угледа делујемо и на друге чланове друштва да се тако понашају. Неопходно је да се данас сетимо Христових речи на Тајној вечери. Христ, опраштајући се од овоземаљског живота, пере ноге својим следбеницима –апостолима, симболизујући тиме скромност, спремност да без икаквих ограничења служи људима, служећи им хлеб и вино, говорећи да је то његово тело и крв. А када га један од апостола упита, ко је први медју апостолима, ко ће на небеском престолу седети са његове десне стране, Христ му одговара, да ће највећи међу њима бити онај који највише и најпреданије буде служио другима. Тим речима је целом људском роду оставио моралну поруку, а нама слободним зидарима морални императив да су највећи не они који се докопају материјалног богатства, само на изглед важних, а често у суштини бесмислених друштвених позиција, већ они који искрено, до краја, својим срцем и умом, служе својим ближњима, деци, супружницима, родитељима, који, другим речима своје знање и стваралачку енергију улажу на добробит свих. И тек тада, када се та енергија улаже на добробит свих, а не на себичну корист појединца, она даје највеће резултате и поједницу и друштву. То је, како историја и савремена друштвена пракса потврђују пут сваког појединца ка достојанству, слободи и осећању личне среће, која се остварује у пуном људском смислу, само под условом да су и они око нас срећни.

Тај морални императив, уградјен у темеље слободног зидарства, а верујем и у морал сваког од нас појединачно, у времену у коме живимо, у друштвеним околностима које карактеришу противуречности, поделе и конфликти, на којима се бесмислено губи огроман део индивидуалне и друштвене енергије, обавезује нас да се пре свега храбро и отворено суочимо са проблемима и отвореним питањима са којима се данас суочава свет, са свим препрекама које нас ометају да се брже, одлучније и ефикасније крене на пут економског, технолошког и социјалног напретка, као материјалних темеља људског достојанства, слободе, солидарности, социјалне правде.

Историја нам, снагом чињеница потврђује да сиромашна друштва, у које данас, нажалост, спада и наша земља, не могу бити хумана и социјално праведна, јер су неизбежно ограничена на дистрибуцију сиромаштва, при чему увек највише страдају они најсиромашнији. Наравно, да немамо право као грађани, а поготово као слободни зидари, да затворимо очи пред овом чињеницом, и да се као и многи затворимо у себе, водећи рачуна само о својим интересима, о томе да нама буде добро, посматрајући сиромаштво, незапосленост, социјалну несигурност и безнађе као злу судбину већине. Напротив, обавезни смо да о томе кажемо своју објективну, аргументовану, критичку реч, и подстичемо све активности, где удруженом снагом и одговорношћу првенствено нас самих, тражимо излаз из такве ситуације. Ово посебно ако се има у виду да је наша слободно зидарска дужност да не затварамо очи пред невољом и бедом. Из тога проистиче да се нико од нас појединачно не може осећати добро и бити срећан док око себе посматра сиромаштво, незапосленост, социјалну несигурност. При томе, као подстицај и смерница за деловање треба да нам послужи чињеница, да данас, на почетку XXИ века, сиромаштво, није зла судбина, нити слепа сила природе, као земљотрес или цунами, који игром случаја погоди неку земљу и њено становништво. Напротив, сиромаштво, односно на другој страни економски и технолошки развој и на томе заснован квалитет и достојанство живота сваког појединца данас је, пре свега, питање добро осмишљене развојне стратегије и способности оних који су изабрани да успешно реализују ту стратегију, на корист и добробит свих градјана. То потврђује чињеница да између економског и технолошког развоја друштва и стања морала у том друштву постоји директна сразмера.

Можемо да кажемо да је наш превасходни задатак да уложимо максималне напоре, односно да све своје радне, стваралачке и моралне капацитете ставимо у службу остваривања тог захтева – да сви слободни зидари у складу са својим могућностима служе највећем добру: очувању и јачању слободнозидарске мисли и наше узвишене идеје, на тај начин стварајући све предуслове за даљи развој и укупан бољитак цивилизације. Уверен да се сви слажемо у томе, да је то суштина наше мисије у свим временима и у свим друштвеним околностима, једно је, при томе неспорно. Без обзира на нашу снагу, снагу наших моралних принципа, данашњу спремност свакога од нас да уложи сваки атом снаге за добробит друштвене заједнице, јасно је да би то постигли, Уједињене Велике Ложе Србије морају непрестано да раде на свом јачању, јер испуњење ове мисије у националним оквирима захтева већи број зналаца нашега заната, који тако удружени, духовно ојачани, могу мењати ток и развој укупне мисли и сазревања нажалост данас национално изгубљене и економски изнурене Србије.

Уверен, да делим мишљење све наше браће у колонама да имамо снагу и спремност да се посветимо остваривању овог циља, без које слободно зидарство не би имало стварни смисао, желим да вас подсетим на један од највећих извора наше моралне снаге, људских и радних капацитета, кога у пуној мери постајемо свесни на дан нашег пријема. Веома је важно да се што чешће сетимо тог дана, који је, сигуран сам био преломни у животу сваког од нас, представљајући почетак једног новог поглавља у нашим животима. При одлучивања о вашем пријему, питани сте – да ли вас је неко претходно питао да ли сте члан неке политичке партије, које сте вере, нације и сл., односно све оно што може бити и јесте извор и предмет дискриминације, подела и сукоба медју људима. Тиме су они који су одлучивали о вашем пријему показали да Вас поштују као слободне људе. Ваш одговор је, наравно, био не, јер је то принципима и правилима слободног зидарства забрањено.

Али, подсећам Вас, постајући слободни зидари, обавезали сте се, да не само међу слободним зидарима, већ и у профаном свету, у обављају својих свакодневних дужности, нећете делити људе по политичкој припадности, боји коже, нацији, вери, материјалном богатству, већ, пре свега, по способностима, знању, моралним врлинама, по ономе што чини суштину и изворни смисао људске личности. Тако се начело једнакости људи, као централна вредност слободног зидарства, изражава кроз став – да креирање и реализација визије будућности није привилегија појединаца, већ право и одговорност свих.

Говорећи о нашој спремности и способности да у захтевним, сложеним, конфликтним временима у којима живимо, остваримо успешно мисију слободног зидарства, неопходно је да укажемо на функционалну повезаност наших циљева и мисије кроз историју и у савременом добу, нашег односа са профаним светом, нашег деловања у јавности и унутрашњих принципа наше унутрашње организације. Када говоримо о солидарности, правди, истини, љубави према људима, спремности на жртву, стављању општих интереса испред наших личних, онда морамо бити свесни да у свакодневном деловању морамо да се преиспитујемо – свако од нас појединачно и сви заједно, да ли на тим основама градимо Храм Хуманости. Јер само ако доследно и без икаквих условљавања поштујемо ове принципе, материјал од кога се гради Храм, а то је човек, имаће оне особине, без којих градња Храма не би успела.

Пре свега, историја слободног зидарства је по својој суштини глобална појава, у том смислу, што се темељи на универзалним вредностима, на моралним вредностима, које један од најумнијих филозофа Еманел Кант дефинише као „морални закон у нама“, као „морални императив“, који је ванвременски. Зато је неопходно да свако од нас кроз моралне законитости у себи открива њихову суштину, како би био у стању да открива суштину свега око себе, на тај начин добијајући увид у саму мистерију постојања. „Према Сократу свака индивидуа је сама себи центар и цео свет има центар у њој пошто је његово самознање знање Бога“, Наравно, није цела прича о моралу и добром животу, али је сигурно уколико не пођемо од њих, нећемо имати од куда да пођемо.

Исто тако, историја слободног зидарства у Србији, потврђује моралну снагу и значај солидарности, јер тај процес, поготову процес обнове слободног зидарства не би био могућ, или у најмању руку не би био успешан, без моралне и сваке друге подршке наше браће слободних зидара из других јурисдикција. Управо поштујући и придржавајући се универзалних приниципа и основних начела свако у својим националним оквирима остварује веома важан задатак, на тај начин приближавајући се сви заједно нашем јединственом циљу - цивилизацијској грађевини коју називамо човечанство. С тим у вези истичем нашу обавезу да иницирамо али и увек одговоримо на братски позив других регуларних и посвећених Великих Ложа на испуњењу наше мисије, утврђених на неспорним историјским темељима и принципима слободног зидарства, заснованих на свести и одговорности сваког слободног зидара појединачно за заједничке циљеве слободног зидарства и успешног одговора слободних зидара на изазове времена у коме живимо. Сложене друштвене околности у којима живимо захтевају од нас способност да идентификујемо она суштинска питања слободног зидарства и друштва, функционалну повезаност измедју ове две групе питања, као и одговорност да се заједничким напорима концентришемо на решавање ових суштинских питања, свесни да немамо ни вишка енергије ни право да енергију и време трошимо на мање важна питања.

У том контексту треба да посматрамо и наша унутрашња правила, принципе односа који важе у слободном зидарству, ритуале, који нису само формални редослед поступака и процедура, већ, пре свега имају основну функцију да јачају нашу унутрашњу дисциплину, самоодговорност и способност да на најстваралачкији начин користимо слободно зидарске алате у присуству наших великих светлости: угломера, шестара и Књиге Светог Закона. На тај начин, свако од нас појединачно и сви заједно отварамо пут ка истинском поштовању Великог Неимара Свих Светова, говорећи једним језиком, оним опште човечанским, који није језик у лингвистичком, већ у моралном, хуманом смислу, који је омогућио људима, да према Старозаветном предању започну градњу Вавилонске куле. Градња Вавилонске куле је прекинута, да би Свевишњи опоменуо људски род на морални принцип скромности, као темељ морала.

Данас, немамо право да дозволимо да градња Храма буде прекинута. То је суштина Страхопоштовања пред Великим Неимаром Свих Светова. Како Елифас Леви истиче: „Све што је урађено у свету неће имати смисла, ако овај рад не буде довршен једног дана“.

У нади да ћемо истрајати, да ћемо спознајом мудрости која је унутар нас самих добити Божију шансу за цивилизацијским опоравком и напретком, желим Вама и Вашим породицама све најбоље, а Уједињеним Великим Ложама Србије пуно успеха у даљим настојањима на развоју слободног зидарства, стварајући основне предуслове за укупан бољитак свих грађана Србије.

БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО

НЕКА ТАКО БУДЕ

Најуваженији и Моћни Велики Мајстор

Уједињених Великих Ложа Србије

Бр∴ Владимир С. Марковић

Фотографије са Скупштине:

Приручници и катехизиси

У издању Одбора за едукацију а по налогу Најуваженијег и Моћног Великог Мајстора Бр. Владимира Марковића, написани су, припремљени и предати у штампу Приручници И Катехизиси за ученички, помочнички и мајсторки степен. Приручник за сваки степен садржи информације из области историје, ритуала, симболике, философије и праксе слободног зидарства релевантне за дати степен, као и комплетан ритуал истог степена. Приручник за мајсторки степен такође садржи и комплетну Конституцију УВЛС.

Катехизиси су комплети од по 30 питања написани двојезично (на српском и енглеском језику) која се односе на симболику сваког степена, а користе се у сврху препознавања и признавања Брата на датом степену приликом посете Брата другој Ложи у овој или страној обедијенцији, а без поседовања писма Великог Секретара, чланске карте или матрикуле.

Комплети приручника и Катехизиса за сваки степен ће изаћи из штампе до краја децембра 2010. године. По одлуци Савезног Већа, сваки Брат ће морати да поседује Приручник и Катехизис свога степена а исте ће моћи да преузме у Великом Секретаријату УВЛС од 1. Јанура 2011. године.